travailler
Етимологија
[уреди](1080) Од стариот француски traveillier, traveiller (« прави да страда »), со проширување « мачи, тепа, малтретира », што по фонетско изедначување води до латински популарен *tripāliāre (« мачи со tripalium или trepalium »), три-колчеста алатка за мачење. Сепак, оваа етимологија е оспорувана. Се наведува и етимологија базирана на trabicula (« мала греда »), уред направен од греди (trabes), кој се користи за зауздување на големи животни.
Изговор
[уреди]- МФА-gr: /tʁa.va.je/
- Поделба по слогови: tra‧vailler
- Изговор:
Аудио: (file) - Хомофони: travaillai, travaillé, travaillée, travaillées, travaillés
Глагол
[уреди]travailler глагол од прва група (преоден, непреоден, повратен)
- работи, се труди — Вложува труд или врши професионална активност.
- Je travaille à l’usine toute la semaine.
- Работам во фабрика цела недела.
- мачи, измачува — Психолошки измачува; предизвикува немир или болка.
- Notre vie intérieure nous travaille avec violence.
- Нашиот внатрешен живот нè мачи со насилство.
- вознемирува, поттикнува — (Застарено) Предизвикува незадоволство или поттикнува на бунт.
- Travailler les esprits, le peuple, l’armée.
- Вознемирувајќи ги духовите, народот, армијата.
- присилува на вежбање — Присилува на извршување одредени вежби.
- Ce cheval a été trop travaillé.
- Овој коњ е премногу присилуван да вежба.
- обработува — Обликува, подложува материјал на обработка.
- Le sculpteur travaille le marbre.
- Скулпторот го обработува мермерот.
- извршува со грижа — Извршува или негува со голема грижа.
- Vous n’avez pas assez travaillé ce mémoire.
- Не сте ја разработиле доволно оваа теза.
- учи, вежба — (Разг./Образование) Интензивно учи или вежба.
- Travailler le piano, le violon.
- Да се вежба пијано, виолина.
- произведува ефект — Е во движење и произведува корисен ефект (за машина).
- Cette machine travaille.
- Оваа машина работи (функционира).
- оплодува, носи интерес — Придонесува за профит или интерес (за богатство).
- Son argent travaille sans cesse.
- Неговите пари работат без престан.
- ферментира — Се одвива ферментација (за вино, пиво, тесто).
- Ce vin a travaillé.
- Ова вино ферментираше.
- влијае на мислата — (Фигуративно) Е во состојба на агитација предизвикана од некаков проект или мисла.
- Son esprit travaille.
- Неговиот дух работи/се мачи.
- деформира, се менува — (За материјали) Трпи напор, се деформира под влијание на влага или топлина.
- Le bois travaille avec l’humidité.
- Дрвото се менува со влажноста.
- краде — (Жаргон) Краде.
| Infinitif | Прост | travailler | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Сложен | avoir + participe passé | ||||||
| Participe présent или gérondif[1] | Прост | travaillant | |||||
| Сложен |
ayant + participe passé | ||||||
| Participe passé | travaillé | ||||||
| еднина | множина | ||||||
| 1. л. | 2. л. | 3. л. | 1. л. | 2. л. | 3. л. | ||
| Indicatif | je (j') | tu | il, elle, on | nous | vous | ils, elles | |
| Прости
(времиња) |
Présent | travaille | travailles | travaille | travaillons | travaillez | travaillent |
| Imparfait | travaillais | travaillais | travaillait | travaillions | travailliez | travaillaient | |
| Passé simple[2] | travaillai | travaillas | travailla | travaillâmes | travaillâtes | travaillèrent | |
| Futur simple | travaillerai | travailleras | travaillera | travaillerons | travaillerez | travailleront | |
| Conditionnel présent | travaillerais | travaillerais | travaillerait | travaillerions | travailleriez | travailleraient | |
| Сложeни
(времиња) |
Passé composé |
indicatif present de avoir + participe passé | |||||
| Plus-que-parfait |
indicatif imparfait de avoir + participe passé | ||||||
| Passé antérieur[2] |
passé simple de avoir + participe passé | ||||||
| Futur antérieur |
futur simple de avoir + participe passé | ||||||
| Conditionnel passé |
conditionnel present de avoir + participe passé | ||||||
| Subjonctif | que je (j’) | que tu | qu’il, qu’elle | que nous | que vous | qu’ils, qu’elles | |
| Прости
(времиња) |
Présent | travaille | travailles | travaille | travaillions | travailliez | travaillent |
| Imparfait[2] | travaillasse | travaillasses | travaillât | travaillassions | travaillassiez | travaillassent | |
| Сложeни
(времиња) |
Passé |
subjonctif présent de avoir + participe passé | |||||
| Plus-que-parfait[2] |
subjonctif imparfait de avoir + participe passé | ||||||
| Impératif | je (j') | tu | il, elle, on | nous | vous | ils, elles | |
| Прост | — | travaille | — | travaillons | travaillez | — | |
| Сложен | — | impératif present de avoir + participe passé | — | impératif present de avoir + participe passé | impératif present de avoir + participe passé | — | |
| |||||||
Варијанти
[уреди]Изведени термини
[уреди]- faire travailler (изр.) — да се натера да работи
- retravailler (гл.) — преработи, повторно работи
- travailler à la chaîne (изр.) — работи на лента
- travailler du chapeau (изр.) — да се работи со капата (да се биде луд, да се халуцинира)
- travailler pour le roi de Prusse (изр.) — работи за кралот на Прусија (работи за ништо)
- travailleur (им./прид.) — работник, трудољубив
- travailliste (прид.) — лабуристички
Поговорки и фрази
[уреди]- faire et défaire c’est toujours travailler — прави и уништува, тоа е секогаш работа (дури и да се поправаат грешки, тоа е дел од работата)
- travailler plus pour gagner plus — работи повеќе за да заработи повеќе