Прејди на содржината

voleur

Од Викиречник
Франција Француски

Етимологија

[уреди]

(1549) Изведено од глаголот voler (гл.) (краде) со суфиксот -eur (агенс). (1516) volleur (ловец со сокол), што по метафора почнало да се користи за лоши момчиња.

Изговор

[уреди]
  • МФА-gr: /vɔ.lœʁ/
  • Поделба по слогови: vo-leur
  • Изговор:
    Аудио:(file)

Именка

[уреди]

voleur именка од мачки рода ((множина voleurs))

  1. крадец / арамија — Личност која извршува или извршила кражба, присвојувајќи туѓ имот.
    Harpagon criant au voleur dès le jardin. Au voleur ! au voleur !
    Гарпагон викајќи крадец уште од градината. Држете го крадецот! Држете го крадецот!
  2. измамник — (Хипербола/Преносно) Личност која бара премногу висока цена или нечесно профитира.
    Ce marchand est un voleur, il vend ce vieux truc pour cent euros !
    Овој трговец е крадец (измамник), ја продава оваа стара работа за сто евра!
  3. крадец — (Пошироко значење) Морален субјект (влада, компанија) или живо суштество чии дејствија се толкуваат како кражба.
    Le voleur, dans cette histoire, c’est le gouvernement lui-même.
    Крадецот, во оваа приказна, е самата влада.

Изрази

[уреди]

Пословици

[уреди]

Деминутив

[уреди]

Придавка

[уреди]

voleur придавка од машки род, еднина ( множина во машки род voleurs, женски род еднина voleuse, женски род множина voleuses)

  1. крадлив — Кој има навика или тенденција да краде.
    Regard rapide particulier au voleur et à l’espion.
    Брз поглед карактеристичен за крадецот и шпионот.

Синоними

[уреди]
  • brigand (им.) — бандит, арамија
  • cambrioleur (им.) — провалник
  • escroc (им.) — измамник, преварант

Изведени термини

[уреди]
  • vol (им.) — кражба, летање
  • volable (прид.) — што може да се украде
  • voler (гл.) — краде, лета
  • voleuse (им.) — жена крадец