prêter
Изглед
| |
Француски |
Етимологија
[уреди](XII век) Потекнува од среднофранцускиот preter или prester, од старофранцускиот prester, кој потекнува од латинскиот praestāre (става на располагање, обезбедува, дава). Сродни зборови се италијанскиот prestare, норманскиот prêter, португалскиот prestar, романскиот presta и шпанскиот prestar.
Изговор
[уреди]Глагол
[уреди]prêter (гл.) 1. група (се конјугира како aimer)
Глагол
[уреди]- позајмува (преоден) — Дава нешто некому со услов да биде вратено.
- J'ai prêté ma télévision à Paul.
- Му ја позајмив мојата телевизија на Пол.
- припишува (преоден) — Некому му се припишуваат квалитети или намери.
- Elle lui prête des qualités qu'il n'a pas.
- Таа му припишува квалитети кои тој ги нема.
- дава / обезбедува (преоден) — Дава или обезбедува (на пр. помош, внимание).
- Il semblait n'y prêter aucune attention.
- Изгледаше дека не дава никакво внимание на тоа.
- се прилагодува / се приклонува (повратен) — Се согласува, се приклонува кон нешто или дава повод за нешто.
- Il ne voulait pas se prêter à leurs manœuvres.
- Тој не сакаше да се приклони кон нивните маневри.
- дава повод (непреоден) — Дава повод, дава можност, дава материјал за.
- Cette situation prête à confusion.
- Оваа ситуација дава повод за забуна.
| Infinitif | Прост | prêter | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Сложен | avoir + participe passé | ||||||
| Participe présent или gérondif[1] | Прост | prêtant | |||||
| Сложен |
ayant + participe passé | ||||||
| Participe passé | prêté | ||||||
| еднина | множина | ||||||
| 1. л. | 2. л. | 3. л. | 1. л. | 2. л. | 3. л. | ||
| Indicatif | je (j') | tu | il, elle, on | nous | vous | ils, elles | |
| Прости
(времиња) |
Présent | prête | prêtes | prête | prêtons | prêtez | prêtent |
| Imparfait | prêtais | prêtais | prêtait | prêtions | prêtiez | prêtaient | |
| Passé simple[2] | prêtai | prêtas | prêta | prêtâmes | prêtâtes | prêtèrent | |
| Futur simple | prêterai | prêteras | prêtera | prêterons | prêterez | prêteront | |
| Conditionnel présent | prêterais | prêterais | prêterait | prêterions | prêteriez | prêteraient | |
| Сложeни
(времиња) |
Passé composé |
indicatif present de avoir + participe passé | |||||
| Plus-que-parfait |
indicatif imparfait de avoir + participe passé | ||||||
| Passé antérieur[2] |
passé simple de avoir + participe passé | ||||||
| Futur antérieur |
futur simple de avoir + participe passé | ||||||
| Conditionnel passé |
conditionnel present de avoir + participe passé | ||||||
| Subjonctif | que je (j’) | que tu | qu’il, qu’elle | que nous | que vous | qu’ils, qu’elles | |
| Прости
(времиња) |
Présent | prête | prêtes | prête | prêtions | prêtiez | prêtent |
| Imparfait[2] | prêtasse | prêtasses | prêtât | prêtassions | prêtassiez | prêtassent | |
| Сложeни
(времиња) |
Passé |
subjonctif présent de avoir + participe passé | |||||
| Plus-que-parfait[2] |
subjonctif imparfait de avoir + participe passé | ||||||
| Impératif | je (j') | tu | il, elle, on | nous | vous | ils, elles | |
| Прост | — | prête | — | prêtons | prêtez | — | |
| Сложен | — | impératif present de avoir + participe passé | — | impératif present de avoir + participe passé | impératif present de avoir + participe passé | — | |
| |||||||
Антоними
[уреди]- emprunter (гл.) — позајмува (зема)
Изведени термини
[уреди]- prêt (им.) — заем, позајмица
- prêter à confusion (изр.) — доведува до забуна
- prêter attention (изр.) — обрнува внимание
- prêter le flanc (изр.) — се изложува на ризик (дава повод за критика)
- prêter main-forte (изр.) — пружа помош
- prêter serment (изр.) — дава заклетва
Поврзани термини
[уреди]- emprunter (гл.) — позајмува, зема на заем