Прејди на содржината

plaire

Од Викиречник
Франција Француски

Етимологија

[уреди]

Веројатно аналошка поправка според глаголи како faire, изведена од il plaît, од старофранцускиот plaisir (инфинитивна форма до XIII век), од латинскиот placere (се допаѓа, задоволува).

Изговор

[уреди]
  • МФА-gr: /plɛʁ/
  • Поделба по слогови: plaire
  • Изговор:
    Аудио:(file)
  • Хомофони: paire, père, pair

Глагол

[уреди]

plaire (трета група, се конјугира со avoir)

  1. се допаѓа — Предизвикува пријатно чувство или одобрување кај некого.
    Ta nouvelle coiffure ми plaît beaucoup.
    Твојата нова фризура многу ми се допаѓа.
    Est-ce que ce cadeau ти plaît ?
    Дали ти се допаѓа овој подарок?
    Cette chanson plaît énormément aux jeunes.
    Оваа песна многу им се допаѓа на младите.
  2. (безлично) сака / посакува — Укажува на нечија волја.
    Il fait de ses amis tout ce qu’il lui plaît.
    Тој прави со своите пријатели сè што ќе посака.
    Je ferai ce qu’il vous plaira.
    Ќе направам сè што ќе посакате.
  3. (безлично) (Учтивост) — Се користи како фраза за учтивост.
    S’il vous plaît.
    Ве молам.
    Répondez, s’il vous plaît, à la question.
    Одговорете, ве молам, на прашањето.
  4. ужива, σе чувствува убаво — (Повратно: se plaire) Ужива во нешто или се чувствува пријатно на некое место.
    C’est un des endroits où je me plais le plus.
    Ова е едно од местата каде што најмногу уживам.
    Les truites se plaisent dans l’eau vive.
    Пастрмките уживаат во брзи води.
  5. се сакаат — (Повратно: se plaire) Се допаѓаат еден на друг.
    Ils se plaisent l'un à l'autre.
    Тие си се допаѓаат еден на друг.
Коњугација на глаголот plaire
Infinitif Прост plaire
Сложен avoir + participe passé
Participe présent или gérondif[1] Прост plaisant
Сложен

ayant + participe passé

Participe passé plu
еднина множина
1. л. 2. л. 3. л. 1. л. 2. л. 3. л.
Indicatif je (j') tu il, elle, on nous vous ils, elles
Прости

(времиња)

Présent plais plais plaît plaisons plaisez plaisent
Imparfait plaisais plaisais plaisait plaisions plaisiez plaisaient
Passé simple[2] plus plus plut plûmes plûtes plurent
Futur simple plairai plairas plaira plairons plairez plairont
Conditionnel présent plairais plairais plairait plairions plairiez plairaient
Сложeни

(времиња)

Passé composé  

indicatif present de avoir + participe passé

Plus-que-parfait  

indicatif imparfait de avoir + participe passé

Passé antérieur[2]  

passé simple de avoir + participe passé

Futur antérieur  

futur simple de avoir + participe passé

Conditionnel passé  

conditionnel present de avoir + participe passé

Subjonctif que je (j’) que tu qu’il, qu’elle que nous que vous qu’ils, qu’elles
Прости

(времиња)

Présent plaise plaises plaise plaisions plaisiez plaisent
Imparfait[2] plusse plusses plût plussions plussiez plussent
Сложeни

(времиња)

Passé  

subjonctif présent de avoir + participe passé

Plus-que-parfait[2]  

subjonctif imparfait de avoir + participe passé

Impératif je (j') tu il, elle, on nous vous ils, elles
Прост plais plaisons plaisez
Сложен impératif present de avoir + participe passé impératif present de avoir + participe passé impératif present de avoir + participe passé
  1. Францускиот gérondif може да се користи само со предлогот en
  2. 1 2 3 4 Во понеформално пишување или говор, овиња времиња може да бидат заменети на следниов начин:
    Passé simple → Passé composé
    Passé antérieur → Plus-que-parfait
    Subjonctif imparfait → Subjonctif présent
    Subjonctif plus-que-parfait → Subjonctif passé

Изведени термини

[уреди]
  • avoir tout pour plaire (гл.) — ги има сите квалитети за да се допадне
  • plaise à Dieu (израз) — дај Боже
  • plaît-il? (фраза) — молам? (што рековте?)
  • plût à Dieu (израз) — о, кога би дал Господ
  • à Dieu ne plaise — не дај Боже (изразување аверзија кон нешто).
  • cela vous plaît à dire — тоа Вие така велите (но не значи дека е точно).

Етимолошки сродни зборови

[уреди]
  • complaire (гл.) — угодува (претерано)
  • complaisant (прид.) — услужлив, љубезен
  • déplaire (гл.) — не се допаѓа
  • déplaisant (прид.) — непријатен, одбоен
  • plaisamment (прил.) — на пријатен или забавен начин
  • plaisant (прид.) — пријатен, забавен
  • plaisanter (гл.) — се шегува
  • plaisanterie (им. ж.) — шега, мајтап
  • plaisantin (им. м.) — шегаџија
  • plaisir (им. м.) — задоволство