Прејди на содржината

haut

Од Викиречник

Француски

[уреди]
Франција

Етимологија

[уреди]

Од латинскиот altus висок ») со додаток на аспирирано h под влијание на франкискиот **\*hauh** или **\*hoh** (спореди германски: hoch).

Изговор

[уреди]
  • МФА-gr: /o/
  • Поделба по слогови: haut
  • Изговор:
    Аудио:noicon(file)

Хомофони

[уреди]

---

Придавка

[уреди]

haut (h аспирирано) (машки род еднина: haut, женски род еднина: haute, машки род множина: hauts, женски род множина: hautes)

  1. висок — Кој има голема вертикална димензија .
    Il est un homme haut.
    Тој е висок човек.
  2. горен, најгорен — Кој се наоѓа над другите или на највисоко место.
    Elle habite au haut étage.
    Таа живее на горниот кат.
  3. висок, далечен — За одредени региони кои се подалечни од морето, поблиску до изворот на реката, или се попланински.
    La haute montagne.
    Високата планина.
  4. древен, далечен — Кој е од далечни времиња или епохи.
    La haute antiquité.
    Далечното античко време.
  5. кренат, подигнат — Кој е исправен, кренат.
    Il marche la tête haute.
    Тој оди со крената глава.
  6. длабок — (Понекогаш) Кој е длабок.
    L’eau est haute dans le puits.
    Водата е длабока во бунарот.
  7. висока — (Поморски термин) За плима на највисоката точка.
    À l’arrivée de la marée haute.
    По пристигнувањето на високата плима.
  8. разбранувана — (Поморски термин) За море кое е немирно, разбранувано.
    La mer est très haute aujourd'hui.
    Морето е многу разбранувано денес.
  9. висок, остар — (Музика) За високи, остри звуци.
    Il a un son haut.
    Тој има висок звук.
  10. гласен, силен — (За глас) Кој е звучен, еклатантен, што се слуша оддалеку.
    Elle a parlé à haute voix.
    Таа зборуваше со гласен глас.
  11. арогантен, горд — (Фигуративно, фамилијарно) За горд, заканувачки, арогантен начин на зборување.
    Il prend un ton haut.
    Тој зема арогантен тон.
  12. супериорен, висок — (Фигуративно) За супериорен, одличен, истакнат, со висок ранг.
    Un haut fonctionnaire.
    Висок функционер.
  13. висок — (Играње карти) За карти со најголема вредност.
    Il a la carte haute.
    Тој ја има високата карта.
  14. висок, скап — (Трговија) Кој има значителна, висока цена.
    Les prix sont hauts.
    Цените се високи.
  15. прекумерен, ексцесивен — (Пежоративно) За прекумерен во својот вид.
    Une haute insolence.
    Прекумерна дрскост.
  16. горд, надуен — (Понекогаш) Кој е горд, надмен, заповеден; дрзок.
    C’est une personne haute.
    Тоа е горда личност.
  17. јасен, ведар — (За време) Кога облаците се високо, што значи дека нема опасност од дожд.
    Le ciel est haut.
    Небото е ведро.

Синоними

[уреди]
  • ancien (прид.) — древен (за време)
  • élevé (прид.) — издигнат
  • éminent (прид.) — истакнат
  • grand (прид.) — голем (за ранг)
  • important (прид.) — важен
  • reculé (прид.) — далечен (за време)
  • supérieur (прид.) — супериорен

Антоними

[уреди]
  • bas (прид.) — низок
  • moyen (прид.) — среден (за ранг)
  • petit (прид.) — мал
  • plat (прид.) — рамен (за земјиште)
  • récent (прид.) — неодамнешен (за време)

Изведени термини

[уреди]

Прилог

[уреди]

haut ( неменлив)

  1. горе, нагоре — Во повисока положба, во горниот дел.
    Volez haut !
    Летајте високо!
  2. гласно, силно — Со голем волумен, силно, на разбирлив тон.
    Parlez plus haut.
    Зборувајте погласно.
  3. арогантно, без почит — (Фигуративно) Со ароганција, без обзир.
    Il parle haut.
    Тој зборува арогантно.
  4. високо — (Музика) Во висок или остар тон.
    Il a chanté trop haut.
    Тој запеа премногу високо.
  5. скапо — На висока цена, за значителна сума.
    La maison a été vendue haut.
    Куќата беше продадена скапо.

Синоними

[уреди]
  • en haut (изр.) — горе, нагоре
  • fort (прил.) — силно, гласно

Антоними

[уреди]
  • bas (прил.) — долу, тивко

Изведени термини

[уреди]


Именка

[уреди]

haut именка од машки род (множина: hauts)

  1. висина — Елевација, висина.
    Quelle est la haut de cette montagne?
    Колкава е висината на оваа планина?
  2. врв — Кулминациона точка, највисока точка.
    Au haut de la tour.
    На врвот на кулата.
  3. горниот дел, врв — Горниот дел од нешто или од некое парче облека.
    Le haut de l'arbre.
    Врвот на дрвото.
  4. горниот дел — (Облека) Дел од облеката на жените што го покрива горниот дел од телото (бистата), или облека над појасот.
    Acheter un haut pour l'été.
    Да се купи горен дел за лето.
  5. високи тонови — (Музика, еднина) Остри звуци, високи ноти.
    Il chante bien dans le haut.
    Тој пее добро во високите тонови.

Синоними

[уреди]
  • cime (им.) — врв
  • éminence (им.) — височина
  • hauteur (им.) — висина
  • promontoire (им.) — промонториум, р’т
  • sommet (им.) — врв
  • bas (им.) — низок дел (Антоним, но често се користи во фрази)

Антоними

[уреди]
  • bas (им.) — долен дел

Изведени термини

[уреди]