Прејди на содржината

fin

Од Викиречник

Франција Француски

[уреди]

Етимологија

[уреди]

Потекнува од латинскиот fīnis граница, крај ») од каде што потекнува и fīnīre бори, завршува, престанува »). Именката fin најверојатно потекнува од истиот корен: она што е завршено (fini), што има завршеток (finition), е фино (fin), веќе не е грубо.

Изговор

[уреди]
  • МФА-gr: /fɛ̃/
  • Поделба по слогови: fin
  • Изговор:
    Аудио:(file)
  • Хомофони: faim, feint, feints, faims, fins

Именка (1)

[уреди]

fin именка од женски род (множина: fins)

  1. крај / лимит — Она што завршува нешто, ја означува неговата граница, неговиот крај.
    Ce butoir marque la fin de la voie ferrée.
    Оваа стоперка го означува крајот на железничката пруга.
  2. период / ултимативна точка — Краен термин, точка на нешто што има траење или обем.
    Je vous verrai avant la fin de l'année.
    Ќе Ве видам пред крајот на годината.
  3. престанок / завршување — Престанок, прекин; моментот кога нешто завршува.
    La fin d'une maladie.
    Крајот на една болест.
  4. смрт
    Sa fin fut tragique.
    Неговиот крај (смрт) беше трагичен.
  5. цел / намена / финалитет — Објектив; намена.
    L’unique fin des êtres semble de devenir la pâture d’autres êtres destinés à la même fin.
    Единствената цел на битијата е да станат храна на други битија наменети за истата цел.

Изведени термини (Именка)

[уреди]

Поговорки и фрази

[уреди]

Именка (2)

[уреди]

fin именка од машки род (множина: fins)

  1. врв / суптилност — Сумум, квинтесенција, она што е најсуптилно во некое чувство или мисла.
    Le fin du fin.
    Врвот на врвовите (Најдоброто од најдоброто).
  2. итар / лукав — Итра личност.
    Jouer au plus fin.
    Да играш на најитриот (Да се натпреваруваш во умешност и итрост).
  3. чист метал — Злато или сребро што се наоѓа во легура, особено кога се зборува за монети.
    Il y a tant de grammes de fin dans cette monnaie.
    Има толку грама чист метал во оваа монета.
  4. фина ткаенина / деликатен лен — Деликатен лен.
    Le fin ne passait jamais que par ses mains.
    Фината ткаенина поминуваше само низ нејзините раце.

---

Придавка

[уреди]

fin (придавка) од машки род еднина (женски род еднина: fine, машки род множина: fins, женски род множина: fines)

  1. тенок / ситeн / тесен
    La pointe de ce crayon est trop fine.
    Врвот на овој молив е премногу тенок.
    Du sable fin.
    Ситеn песок.
  2. елегантен / деликатен / грациозен
    Des contours fins et gracieux.
    Тенки и грациозни контури.
  3. рафиниран / чист / одличен — Кој не е обичен, кој е одличен во својот жанр.
    Vins fins.
    Рафинирани (Квалитетни) вина.
    Fines herbes.
    Фини (Ароматични) билки.
  4. последен / најдалечен — (Фигуративно) Најдлабок, најдалечен.
    Au fin fond de la mer.
    Во најдлабокиот дел на морето.
    Le fin mot.
    Крајниот збор (Вистинскиот мотив).
  5. вистински
    Une broderie d’or fin.
    Вез од чисто злато.
  6. изострен / точен — (За сетилата)
    Il a le nez, l’odorat, le goût fin.
    Тој има изострен нос, мирис, вкус.
  7. суптилен / прониклив
    Avoir l’esprit fin.
    Да имаш суптилен дух.
  8. духовит / софистициран
    Raillerie fine.
    Суптилна/духовита шега.
  9. вешт / претпазлив / итар
    C’est un fin matois.
    Тој е итар лукавец.
  10. љубезен / услужлив / внимателен — (Квебек)
    Ici, au Québec, on est fins.
    Овде, во Квебек, ние сме љубезни.

Антоними (Придавка)

[уреди]

Изведени термини (Придавка)

[уреди]

Прилог

[уреди]

fin (прилог)

  1. фино / ситно — Фино; на фин, ситен начин.
    Il pleuvait fin.
    Врнеше фин (ситен) дожд.
  2. целосно / совршено — Комплетно, сосема.
    Être fin prêt.
    Да бидеш целосно подготвен.
    Il est fin content.
    Тој е целосно среќен.

Поговорки и фрази (Придавка)

[уреди]