arriver
Изглед
| |
Француски |
Етимологија
[уреди]Потекнува од старофранцускиот *ariver*, од раниот средновековен латински *adrīpāre* („стигнува до брегот“), изведен од латинскиот *rīpa* („брег“). Првобитно значел „пристигнува на брег“.
Изговор
[уреди]Глагол
[уреди]arriver (непреоден) (1-ва група)
- пристигнува, доаѓа — да се стигне до некое место.
- On est arrivés à Paris vers 9 heures.
- Ние пристигнавме во Париз околу 9 часот.
- Je n'arriverai pas à temps pour voir le début du film.
- Нема да пристигнам навреме за да го видам почетокот на филмот.
- се случува, настанува — да се случи нешто. Често се користи во безлична форма (*il arrive que...*).
- Ça ne m'arrive jamais.
- Тоа никогаш не ми се случува.
- Il arrive souvent qu'il soit en retard.
- Често се случува тој да доцни.
- успева, се справува — да се постигне успех или слава.
- Il est arrivé dans la vie.
- Тој успеа во животот.
- (Со предлог **à**) успева да, може да — да се постигне нешто успешно; да се биде способен.
- Je suis finalement arrivé à réparer cette porte.
- Конечно успеав да ја поправам таа врата.
- (Неформално) може — да се биде во можност да се функционира или да се справи со ситуација.
- Je n'arrive pas à croire que tu manges ce que le médecin t'a prescrit de ne pas manger.
- Не можам да верувам дека го јадеш она што докторот ти забрани да го јадеш.
- J' sais pas quoi faire... J'arrive plus.
- Не знам што да правам... Не можам повеќе .
| Infinitif | Прост | arriver | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Сложен | être + participe passé | ||||||
| Participe présent или gérondif[2] | Прост | arrivant | |||||
| Сложен |
ayant + participe passé | ||||||
| Participe passé | arrivé | ||||||
| еднина | множина | ||||||
| 1. л. | 2. л. | 3. л. | 1. л. | 2. л. | 3. л. | ||
| Indicatif | je (j') | tu | il, elle, on | nous | vous | ils, elles | |
| Прости
(времиња) |
Présent | arrive | arrives | arrive | arrivons | arrivez | arrivent |
| Imparfait | arrivais | arrivais | arrivait | arrivions | arriviez | arrivaient | |
| Passé simple[3] | arrivai | arrivas | arriva | arrivâmes | arrivâtes | arrivèrent | |
| Futur simple | arriverai | arriveras | arrivera | arriverons | arriverez | arriveront | |
| Conditionnel présent | arriverais | arriverais | arriverait | arriverions | arriveriez | arriveraient | |
| Сложeни
(времиња) |
Passé composé |
indicatif present de être + participe passé | |||||
| Plus-que-parfait |
indicatif imparfait de être + participe passé | ||||||
| Passé antérieur[3] |
passé simple de être + participe passé | ||||||
| Futur antérieur |
futur simple de être + participe passé | ||||||
| Conditionnel passé |
conditionnel present de être + participe passé | ||||||
| Subjonctif | que je (j’) | que tu | qu’il, qu’elle | que nous | que vous | qu’ils, qu’elles | |
| Прости
(времиња) |
Présent | arrive | arrives | arrive | arrivions | arriviez | arrivent |
| Imparfait[3] | arrivasse | arrivasses | arrivât | arrivassions | arrivassiez | arrivassent | |
| Сложeни
(времиња) |
Passé |
subjonctif présent de être + participe passé | |||||
| Plus-que-parfait[3] |
subjonctif imparfait de être + participe passé | ||||||
| Impératif | je (j') | tu | il, elle, on | nous | vous | ils, elles | |
| Прост | — | arrive | — | arrivons | arrivez | — | |
| Сложен | — | impératif present de être + participe passé | — | impératif present de être + participe passé | impératif present de être + participe passé | — | |
| |||||||
Изведени термини
[уреди]- s'arriver (гл.) — да се случи сам на себе (ретко)
- arrivant (прид./им.) — пристигнувачки; новодојденец
- arrivée (им.) — пристигнување, доаѓање, цел
- arriver à bon port (изр.) — пристигнува безбедно
- arriver à la cheville (изр.) — стигнува до пета (фигуративно: не е доволно добар)
- arriver à la fumée des cierges (изр.) — пристигнува предоцна
- arriver à ses fins (изр.) — го постигнува своето
- arriver après la bataille (изр.) — пристигнува по битката (предоцна)
- arriver comme les carabiniers (изр.) — пристигнува предоцна
- premier arrivé, premier servi (изр.) — прв дојден, прв услужен