φωνή
Изглед
| |
Грчки |
Етимологија
[уреди]Од наследениот старогрчки збор **φωνή** (phōnḗ), кој потекнува од праиндоевропскиот **\*bʰoh₂neh₂**, од коренот **\*bʰeh₂-** (зборувам, кажувам).
Изговор
[уреди]- МФΑ-gr: /foˈni/
- Поделба по слогови: φω‧νή
Именка
[уреди]φωνή именка од женски род (множина: φωνές)
- глас (Звук што се произведува од воздухот што ги пали гласните жици и се обликува во усната и носната празнина кај луѓе и животни); способност за произведување звуци.
- Έχει δυνατή / γλυκιά / βραχνή φωνή.
- Има силен / сладок / рапав глас.
- (Монжина) гласови, викање, галама, шум.
- Οι φωνές τους ακούγονταν μέχρι το δρόμο.
- Нивните гласови/викање се слушаа до патот.
- (Метафорично) звук, шум (Звук или збир на звуци од неживи предмети).
- η φωνή του δάσους / της θάλασσας / του ανέμου
- гласот/шумот на шумата / на морето / на ветрот
- глас како авторитет или влијание. (Личност со авторитет или големо влијание).
- η φωνή του τάδε έχει μεγάλη απήχηση
- гласот на тој и тој има голем одглас/влијание
- (Метафорично) Внатрешно чувство, внатрешен глас, совест или претчувство што диктира однесување.
- η φωνή της συνείδησης / της καρδιάς / της логиκής
- гласот на совеста / на срцето / на логиката
- глас како мислење или став (Мислење што добива публицитет).
- η φωνή διαμαρτυρίας / του λαού
- гласот на протест / на народот
- (Граматика) залог, глаголска форма, Глаголска категорија, својство на глаголските форми да го покажуваат односот на лицето кон глаголското дејство; дијатеза. Активен залог. Пасивен залог.
- Στα ελληνικά, η φωνή σε -ομαι δηλώνει συνήθως πάθος.
- Во грчкиот јазик, формата на глаголот што завршува на -ομαι обично означува пасивност.
- (Музика) мелодија, делница (Секоја од мелодиите што хармонично звучат во едно дело).
- Το τραγούδι έχει τέσσερις φωνές.
- Песната има четири делници/гласови.
Табела на деклинација
[уреди]| Падеж | Еднина | Множина |
|---|---|---|
| Номинатив | φωνή | φωνές |
| Генитив | φωνής | φωνών |
| Акузатив | φωνή | φωνές |
| Вокатив | φωνή | φωνές |
Изрази и Фрази
[уреди]- ακολουθώ τη φωνή της λογικής (фраза) — се однесувам според логиката; го слушам гласот на разумот.
- ακούω φωνές (фраза) — имам аудитивни халуцинации; слушам гласови (буквално и во фигуративна смисла).
- βάζω τις φωνές (фраза) — викам силно; протестирам; се карам; кревам глас.
- κατά φωνή (фраза) — токму кога се зборува за некого (се појавува).
- με μια φωνή (фраза) — едногласно, сложно.
- ούτε φωνή ούτε ακρόαση (фраза) — без никаков одговор; нема ни трага ни глас.
- υψώνω τη φωνή (фраза) — викам од лутина; кревам глас (за да протестирам или да се карам).
- φωνή βοώντος εν τη ερήμω (фраза) — глас во пустина (залуден совет/предупредување).
- φωνή λαού, οργή Θεού (фраза) — глас народен, глас божји (за праведен протест или колективно мислење).
Изведени поими
[уреди]- αφωνία (им.) — афонија, безгласност.
- άφωνος (прид.) — безгласен, нем.
- διαφωνία (им.) — несогласување, дијафонија.
- διαφωνώ (гл.) — не се согласувам.
- ομόφωνα (прил.) — едногласно.
- ομοφωνία (им.) — едногласност, омофонија.
- ομόφωνος (прид.) — едногласен.
- πολυφωνία (им.) — полифонија.
- πολυφωνικός (прид.) — полифоничен.
- σύμφωνα (им.) — согласки (во граматика).
- συμφωνία (им.) — согласност, договор.
- σύμφωνο (им.) — согласност, пакт.
- συμφωνώ (гл.) — се согласувам.
- φωνάζω (гл.) — викам, повикувам.
- φωνακλάς (им.) — викач, кавгаџија.
- φωνάρα (им.) — голем глас (аугментатив).
- φωνασκία (им.) — претерано вежбање на гласот (со цел да се демонстрира).
- φωναχτά (прил.) — гласно.
- φωναχτός (прид.) — гласен.
- φωνήεν (им.) — самогласка.
- φωνηεντικός (прид.) — самогласен.
- φωνηματικός (прид.) — фонемски.
- φώνηση (им.) — говор, изговарање.
- φωνητική (им.) — фонетика.
- φωνητικός (прид.) — гласовен, фонетски.
- φωνιατρική (им.) — фонијатрија.
- φωνίτσα (им.) — гласче (деминутив).
- φωνούλα (им.) — гласче (деминутив).
- φωνογραφία (им.) — фонографија.
- φωνογραφικός (прид.) — фонографски.
- φωνογράφος (им.) — фонограф.
- φωνογραφώ (гл.) — снимам звук.
- φωνοληψία (им.) — снимање звук.
- φωνολογία (им.) — фонологија.
- φωνολογικός (прид.) — фонолошки.
- φωνομετρία (им.) — фонометрија.
- φωνομετρικός (прид.) — фонометриски.
- φωνόμετρο (им.) — фонометар.
- φωνομιμητική (им.) — фономиметика.
- φωνομοντάζ (им.) — аудио монтажа.
- φωνοσκόπιο (им.) — фоноскоп.
- φωνοταινία (им.) — аудио касета.