υπάρχω
Изглед
| |
Грчки |
Етимологија
[уреди]Од ὑπάρχω на старогрчки, што значи „постојам, сум“ (првично: „започнувам под нечие владеење“).
Изговор
[уреди]- МФΑ-gr: /iˈpar.xo/ (за ὑπάρχω)
- Поделба по слогови: υ‧πάρ‧χω
Глагол
[уреди]υπάρχω • глагол, несвршен, активна форма (трето лице еднина: υπάρχει, трето лице множина: υπάρχουν)
- постои- Ја сочинува реалноста, има сопствено постоење.
- σκέφτομαι, άρα υπάρχω
- Мислам, значи постојам.
- постои како живее - Жив е, постои во време или простор.
- σε άλλους πλανήτες υπάρχουν άνθρωποι;
- Дали на други планети постојат луѓе?
- постои, присутен е - Е присутен, се одржува. (Често безлично)
- έντονη ανησυχία υπάρχει για το μέλλον
- Постои интензивна загриженост за иднината.
- се наоѓа, има - присутен е на некое место.
- μήπως υπάρχει βιβλιοπωλείο εδώ κοντά;
- Дали има книжарница во близина?
- бев, работев како - (Во аорист, со прирок) Бев, ја извршував должноста.
- ο θείος μου υπήρξε πρόεδρος του σωματείου
- Чичко ми беше/работеше како претседател на здружението.
- значам, сум важен - Имам вредност или значење за некого.
- το παρελθόν δεν υπάρχει πια για μένα
- Минатото повеќе не постои/не значи за мене.
Изрази
[уреди]- δεν υπάρχει περίπτωση! (фраза) — нема шанси!, исклучено е
- υπάρχει τρόπος (фраза) — има начин, изводливо е
Табела со форми на глаголот
[уреди]| υπάρχω (Постојам) | |||
|---|---|---|---|
| Време | Активна форма (грчки) | Активна форма (македонски) | |
| Ενεστώτας Οριστικής | Сегашно време | υπάρχω | постојам |
| Παρατατικός Οριστικής | Имперфект / Минато определено несвршено | υπήρχα | постоев |
| Αόριστος Οριστικής | Аорист / Минато определено свршено | υπήρξα | постоев (свршен) |
| Παρακείμενος Οριστικής | Сегашен Перфект | έχω υπάρξει | имам постоено |
| Υπερσυντέλικος | Плусвамперфект | είχα υπάρξει | имав постоено |
| Μέλλοντας Συνεχής | Идно време (несвршен вид) | θα υπάρχω | ќе постојам |
| Μέλλοντας Συνοπτικός | Идно време (свршен вид) | θα υπάρξω | ќе постојам/ќе се појавам |
| Μέλλοντας Συντελεσμένος | Свршено идно време | θα έχω υπάρξει | ќе имам постоено |
| Ενεστώτας Υποτακτικής | Сегашна зависна форма | να υπάρχω | да постојам |
| Αόριστος Υποτακτικής | Зависна форма (свршен вид) | να υπάρξω | да постојам/се појавам |
| Παρακείμενος Υποτακτικής | Перфектна зависна форма | να έχω υπάρξει | да имам постоено |
| Ενεστώτας Προστακτικής | Императив (несвршен вид) | υπάρχε (εσύ) | постој! |
| Αόριστος Προστακτικής | Императив (свршен вид) | υπάρξε (εσύ) | постој!/појави се! |
| Ενεστώτας Μετοχή | Сегашен глаголски прилог | υπάρχοντας | постоејќи |
| Αόριστος Метоχή | Свршен глаголски прилог | έχοντας υπάρξει | имајќи постоено |
Изведени поими
[уреди]- ύπαρξη (им.) — постоење, егзистенција
- υπαρξιακός (прид.) — егзистенцијален
- υπαρξισμός (им.) — егзистенцијализам
- ανύπαρκτος (прид.) — непостоечки, имагинарен
- ανυπαρξία (им.) — непостоење, небиднина
- ενυπάρχω (гл.) — егзистирам внатре, содржен сум
- προϋπάρχω (гл.) — претпостојам
- συνύπαρξη (им.) — соживот, коегзистенција
- συνυπάρχω (гл.) — сопостојам