στόμα

Грчки

Етимологија

Од наследениот старогрчки збор **στόμα** (stóma), со значење „уста, отвор“.

Изговор

• МФΑ-gr: /ˈsto.ma/
• Поделба по слогови: στό‧μα

Именка

στόμα именка од среден род (множина: στόματα)

1. уста (Отвор на лицето/главата на луѓе или животни, што служи за внесување храна и за говор).

   Κλείνε το στόμα σου όταν τρως.

   Затвори ја устата кога јадеш.

2. човек, поединец - Метафорички, како единица за мерење за хранење.

   Η μάνα του είχε δέκα στόματα να θρέψει.

   Неговата мајка имаше десет усти/луѓе да нахрани.

3. отвор, влез (Отвор на шуплина или предмет, на пр. шише).

   το στόμα του μπουκαλιού

   отворот на шишето

Табела на деклинација

Падеж	Еднина	Множина
Номинатив	στόμα	στόματα
Генитив	στόματος	στομάτων
Акузатив	στόμα	στόματα
Вокатив	στόμα	στόματα

Изрази и Фрази

• ανοίγω το στόμα (μου) (фраза) — прозборувам, отворам уста
• με μισό στόμα (фраза) — со пола глас, тивко
• μ' ένα στόμα (фраза) — едногласно, еднодушно
• (αφήνω, μένω) με το στόμα ανοιχτό (фраза) — останувам со отворена уста (зачуден)
• το παίρνω απ' το στόμα (μου) (фраза) — го земам лебот од устата (лишувам од основна потреба)

Изведени поими

• αθυρόστομα (прил.) — со безобразен јазик; вулгарно.
• αθυροστομώ (гл.) — зборувам безобразно, вулгарно.
• ακροστόμιο (им.) — врв на отвор, устие.
• ανάστομα (прил.) — превртено, обратно.
• αναστομώνω (гл.) — поврзувам, се спојувам (анастомоза, медицински).
• αναστόμωση (им.) — анастомоза, спојување.
• αξεστόμιστος (приδ.) — неизустен, неизговорен.
• απίστομα (приλ.) — со затнат отвор.
• απιστομίζω (гл.) — затнувам, замолчувам.
• απιστόμισμα (им.) — замолчување, затнување.
• αποστοματικά (приλ.) — напамет, од уста (кога се учи или рецитира).
• αποστομίζω (гл.) — замолчувам, затнувам уста (му давам остар одговор).
• αποστοματικός (приδ.) — од уста, орален.
• αποστόμωμα (им.) — замолчување, затка.
• αποστομώνω (гл.) — замолчувам (повторно/целосно).
• αποστόμωση (им.) — отстранување на отвор.
• αποστομωτής (им.) — оној што замолчува.
• αστόμωτος (приδ.) — без отвор, необуздан, со непресушна уста.
• βρομόστομα (им.) — валкана уста, пцовка. (Погрдно за личност која пцуе.)
• δίστομο (им.) — двоен отвор.
• διστομίαση (им.) — дистомијаза (паразитска болест).
• εκστομίζω (гл.) — изустувам, изговарам.
• εκστόμιση (им.) — изговарање, изустување.
• ελευθρόστομα (приλ.) — слободно говорење; без задршка.
• επίστομα (приλ.) —со устата / усно, на устата.
• επιστόμιο (им.) — усник- надворешен елемент, метална инка што се наоѓа на најтесниот дел од цевката на дувачки музички инструмент..
• επιστόμωση (им.) — поставување усник.
• θυροστόμι (им.) — рамка на врата/отвор.
• καταπίστομα (приλ.) — со затворена уста.
• κατάστομα (приλ.) — пред уста.
• κυτταρόστομα (им.) — цитостом (биолошки поим).
• λυκόστομα (им.) — волчја уста (фигуративно, некој што е алчен/лаком).
• μεγαλόστομα (приλ.) — со голема уста (фигуративно, фалбаџиски, надуено).
• μεγαλοστομώ (гл.) — се фалам, зборувам големи зборови.
• μυριοστόματος (приδ.) — со илјада усти (многугласен).
• ξεστομίζω (гл.) — изустувам, изговарам (за збор).
• ξεστόμισμα (им.) — изустување, изговарање.
• οδοντοστοματολογία (им.) — одонтостоматологија (медицинска гранка).
• οξύστομα (им.) — остра уста (фигуративно, лукав или злобен човек).
• παλιόστομα (им.) — стара уста (погрден термин за човек што пцуе/зборува лошо).
• περιστόμιο (им.) — перистом, околу устата.
• πηγαδόστομα (им.) — уста на бунар, отвор на бунар.
• πιστομίζω (гл.) — затнувам уста, замолчувам.
• πολυστόμαστος (приδ.) — со многу усти.
• προστόμιο (им.) — предворје на устата.
• πρωτοξεστομίζω (гл.) — првпат изустувам, првпат изговарам.
• στομαλγία (им.) — стомалгија, болка во устата.
• στόμας (им.) — уста (архаично машки род).
• στοματάκι (им.) — устичка (деминутив).
• στοματαρέα (им.) — голема уста (аугментатив, погрдно).
• στοματάς (им.) — човек со голема уста (прекар, обично погрден).
• στοματικά (приλ.) — орално, преку уста.
• στοματικός (приδ.) — орален, устален.
• στοματίτιδα (им.) — стоматитис, воспаление на устата.
• στοματολόγος (им.) — стоматолог, специјалист за уста.
• στοματοπάθεια (им.) — болест на устата.
• στοματοφάρυγγας (им.) — орофаринкс, усно-голтничен дел.
• στομάχι (им.) — стомак. (Ова е најчесто користениот збор за **желудник**.)
• στόμιο (им.) — грло на шише, излез, отвор.
• στόμωμα (им.) — затнување на уста, усник.
• στομώνω (гл.) — затнувам, ставам усник.
• στόμωση (им.) — затворање на уста, замолчување (или правење на вештачки отвор, медицински).
• υδροστόμιο (им.) — хидростом (биолошки поим).
• φουρνόστομο (им.) — отвор на печка.
• χρυσόστομα (им.) — златоуст (човек што зборува убаво), златен говорник.