διάκριση

Грчки

Етимологија

Позајмен збор од старогрчкиот збор διάκρισις (diákrisis) „одвојување, разликување“. Зборот добил дополнителни значења преку семантички позајмици од француските зборови distinction, discrimination и discrétion. Површинска анализа: од глаголот διακρίνω (diakríno) + наставката -ση (-si).

Изговор

• МФΑ-гр: /ðiaˈkɾi.si/
• Поделба по слогови: δι‧ά‧κρι‧ση

Именка

διάκριση • именка во женски род (Множина: διακρίσεις)

1. разлика несоодветство, нееднаквост, неизедначеност, несогласување; состојба во која два поима (предмет, појава, лице) имаат поинакви карактеристики

   Πρέπει να γίνει διάκριση των δύο περιπτώσεων.

   Мора да се направи разлика меѓу двата случаи.

2. раздвојување, поделба.

   Η διάκριση των εξουσιών σε νομοθετική, εκτελεστική και δικαστική.

   Поделбата на властите на законодавна, извршна и судска.

3. дискриминација пристраснοст кон некоја група положба или однесување, .

   Δεν κάνει διάκριση για κανένα.

   Не прави дискриминација кон никого.

   Οι φυλετικές διακρίσεις των λευκών εναντίον των μαύρων.

   Расни дискриминации на белите против црните.

4. исклучок

   Τα τρώει όλα χωρίς διακρίσεις.

   Јаде сè без никакви исклучоци.

5. признание, почест.

   Τιμήθηκε με πολλές διακρίσεις.

   Беше почестен со многу признанија.

6. расудување.

   Η λύση βρίσκεται στη διάκριση του διευθυντή.

   Решението е оставено на расудување на директорот.

Деклинација на именката по падежи

Падеж	Еднина	Множина
Номинатив	διάκριση	διακρίσεις
Генитив	διάκρισης	διακρίσεων
Акузатив	διάκριση	διακρίσεις
Вокатив	διάκριση	διακρίσεις

Забелешка: Постарата или формална форма на генитив е διακρίσεως.

Изведени поими

• διακρίνω (гл.) — разликувам, распознавам
• διακριτικός (прид.) — дискретен
• διακριτικότητα (им.) — дискреција
• διακριτική ευχέρεια (им.) — дискреционо право